Primetio sam u sportskim i dnevnim novinama izjave Divca i Saše Đorđevića, pred izbore za nova rukovodstva KSS marta 2007., da obojica imaju rezervisan, defetistički i pesimistički odnos, unapred se izjašnjavajući da „niko u Kući košarke ne valja ali nikog ne žele da ruše“. Te izjave sam iskopirao i zabležio u svom kompjuteru, i evo ih, onako nesređeno:
  U Press-u 9.9.2007. Divac: „Srpski treneri se ne podnose“..Naši najbolji stručnjaci ne razgovaraju. Mnogo ih volim i poštujem, ali oni ništa ne rade iskreno. …Najveći deo krivice snose KSS i Stručni savet (R.Žeravica, preds.,B. Maljković, S.Pešić, Duško Vujošević,, Zoran Slavnić, Ratko Radovanović i Dražen Dalipagić.

  U podnaslovu tog članka: „Dražen Dalipagič „turistički vodić kroz košarku“ (povodom vesti da je na EP u Španiju otišao kao član delegacije a posle debakla izjavio da je u Španiji bio kao turista) je rekao „Razlog neuspeha na EP u Španiji je krajnje jednostavan – za razliku od nas, ostale ekipe su na prvenstvo dovele svoje najbolje igrače“.

  A Divac nastavlja: „Stručni savet bih pre ukinuo nego pustio da ovako radi, jer negativno utiče na našu košarku.“ Neka se ti treneri ljute, sa svima sam radio i obožavam ih. Oni ne govore između sebe. Često podrže nekog i daju mu glas, ne zato što veruju u njega nego da bi bili protiv nekog drugog“

  Ali, sve su to dokazani stručnjaci koji su doneli mnogo uspeha našem sportu?
  - „Verovatno jesu, ali ne rade iskreno. Mnoge od njih volim i poštujem iz sveg srca. Znam da ćer se naljutiti zbog ovoga što pričam, ali moram da kažem istinu o njihovom radu.Pokušao sam 4 godine u Partizanu, pa video da u našoj košarci nema iskrenosti. Proslavljeni as smatra da sada ne treba tražiti odgovornost pojedinaca, već čitave košarkaške organizacije.
  - Sve kreće od Saveza. Problemi naše košarke nastaju od grešaka KSS i Stručnog saveta.
  - Nisu personalna rešenja problem već sistem koji ne funkcioniše već 15 godina. Nisu igrači i treneri krivi, već treba menjati sistem. Kriza u našoj košarci nije od juče, već je postojala i u vreme kada je moja generacija osvajala trofeje. I kada smo mi osvajali medalje nešto nije funkcionisalo, ali smo imali pozitivno nasleđe iz prethodnih vremena. Nas pet-šest je funkcionisalo kao sistem za sebe i donosili smo rezultate. Vadili smo se na kvalitet i želju. Država je kriva što igrači neće da igraju, jer ne pokazuje dovoljno ljubavi prema sportistima“.
  - Antrfile: Kapičić: „Vlade, evo ti moje mesto!“ Predsednik KSS Dragan Kapičić smatra da su kritike Vlada Divca na račun Saveza na mestu: „U globalu, Vlade je u pravu, ima dosta istine u njegovim rečima. Sistem je takav kakav jeste. Pa, i mi da smo imali rezultat, verovatno bismo pokrili anomalije koje su postojale, kako Divac kaže u njegovo vreme.A nedostajala su nam dva igrača. Poručio sam Vladu i sada mu ponavljam: biraj funkciju u Savezu, ako hoćeš i moje mesto. Ako ima bilo koga ko bi hteo da se uhvati u koštac sa ovim, spreman sam da se odmah povučem.“
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - --
  - Izjave navedenih ličnosti, a posebno Kapičićeve, navele su me na razmišljanje:
  - Ako hoćeš da reorganizuješ jednu društvenu ili sportsku organizaciju, posvećenost ispravnosti i doslednosti je presudna, treba da znaš Kaponja.

  Sada, posle 31.marta 2007. kada sam ja, Zvonko, kao autor najzad prelomio stvari preko kolena i video da je Kaponja uz pomoć još tri nekadašnja „partizanovca“, sa Borom Stankovićem, Sašom Danilovićem i Nebojšom Čovićem (igrao kažu u Partizanu kao dečak), posle velikodušnih ponuda Divcu ali i Saši Đorđeviću, takođe partizanovcima, neposredno posle debakla u Španiji, koje onako „carski“nudio ( kao da je on privatni vlasnik srpske košarke) da sednu u njegovu fotelju predsednika KSS, „ili biraju funkciju koju žele“, dakle, posle svega toga, kada sam video da je Kaponja inicirao i napravio radnu grupu u kojoj će baš (opet on) sa pomenutim nekadašnjim partizanovcima da odlučuje o tome da se raspusti dosadašnji Stručni savet KSS (možda će se on braniti: „ne, ja sam ga sam sastavio, sam sam ga i ukinuo?“), i odmah potom, rekoh,napravio je tu četvornu radnu grupu, sa sobom na čelu, pod izgovorom da hoće sasluša sve relevantne posednike košarkaške pameti za dobrobit Srbije na kobajagi temu „koga izabrati u Stručni košarkaški savet Srbije“.
Pri tome je pozivao i saslušao gotovo polovinu onih koji nose čisto crnogorska imena i prezimena (budući da ih zna u dušu, da su svi Crnogorci u Srbiji ustvari „jednoumnici“, sa jednim istim samo njihovim„crnogorskim interesom“) i uvek se diče time, kao i sam Kaponja.

  Sad, ajde da malo razmislimo da bi smo se na kraju pitali „kada će srpska nacionalna manjina u srpskoj košarci na teritoriji Srbije najzad doći do izražaja“?
Zašto takvo pitanje ?
  Pa ono dolazi otuda što srpskom košarkom podavno, ali uzmimo samo poslednjih 20-tak godina od kako se drug Slobodan Miloševioć instalirao na čelu Srbije, a naročito u zadnjih desetak godina, rukovodili uglavnom sve sami Crnogorci, ne samo u KSJ i KSS, nego i u većem broju košarkaških klubova (poput iste slučajnosti – njihove vladavine u ostalim oblastima delanja u Srbiji).
  Kolikoja znam tek 12.septembra 2006.g. izvesni srpski delegat u UO KSS( iz Vojvodine) na sednici UO usudio se da kaže da su jugo-košarkom vladali (po njemu) četiri Crnogorca „koji su radili šta su hteli, nikome polagali račune“ i t.d.
  A sada, 14 meseci kasnije, objavljeno je da je Crnogorac Kapičić, 12.novembra 2007., proširio Stručni savet KSS sa tri svoja dosadašnja činovnika (!) od kojih su bar dva Crnogorci: Bubalo,Predrag Bojić i Žarko Varajić (nije Prevarantić).
  Jel sada treba da verujemo da je navedena četvorka od onih 30-tak saslušanih košarkaških radnika čula sugestiju da u Stručni savet postave i ta tri činovnika „saveza“ Bubala, Bojića i Varajića? Jesu li to predložili i Divac i Đorđević koji su više puta javno govorili da „niko u Kući košarke ne valja“ i da se to moralo odnositi i na Bojića i Varajića!?
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

  Nisam ništa istraživao, samo povremeno sam zapažao u novinama da se do takvih podataka može doći, koji potvrđuju da naša „braća“ porijeklom iz 15 puta manje sada „nezavisne“ Crne Gore vode glavnu reč u srpskoj košarci.
Samo mi je padalo napamet da njih ima 270 hiljada u Srbiji, a nas Srba i „ostalih“ (sa onima koji su na privremenom radu u inostranstvu 11 do 12 miliona), da od tih 270 hiljada mnogi nemaju srpsko državljanstvo ali upravljaju nad Srbima u košarci.Iz novina sam video da je Blaž Stojanović sastavio spisak od 13 članova novog UO KSS i kojem su dve trećine ljudi crnogorskog porekla.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

  ŠALIM SE, dragi sapatnici, košarkaški radnici širom Srbije! Nisam ja od onih koji će otići u drugu krajnost, koji će sada tražiti samo Srbe na vrhu srpske košarke!
Tačnije rečeno, ja se samo borim, kao što se vidi iz obe moje knjige, za to da se u srpskoj košarci da podjednaka šansa onima koji nisu Crnogorci da upravljaju košarkom u državi Srbiji, dakle, i svim drugim gradjanima Srbije, „nesrbima“, koji nisu toliko drčni i nezajažljvi kao napred pomenuti u borbi za raspodelu košarkaških fotelja.
Ovako vam preopširno pišem radi toga što želim da vas konsultujem u ovom važnom trenutku za donošenje odluka o tome – kako upravljati košarkom u državi Srbiji i kako spečiti već ofirane sumnjivce da prigrabe i privatizuju tu košarku, kao pouzdani izvor svog konstantnog bogaćenja?

  Za mene, kao košarkaškog analitičara i pisca pametnih knjiga o košarci, veoma je važno pitanje koje postavljam i vama: jesmo li za to da nam košarku vode poštenjačine i entuzijasti, ili oni već okupani košarkaškim milionima? Da li smo za to da poverimo rukovođenje košarkom nekolicini od 3-4 ili 5-6 takvih opštepoznatih faca, preko njihovih poverenika koje bi fiksirali u svih 8 košarkaških regiona, da li da imamo rukovođenje košarkom preko tih faca koje su stekle nekakav navodno veliki ugled i milione ili stotine hiljada evra od košarke, ili mislimo da u rukovođenju košarkom treba da učestvuju i ono nekoliko stotina ozbiljnih košarkaških radnika u tim regionima, kojima ne nedostaje potrebno znanje, ali ni želja za samopregornim radom za dobro košarke ?
  Iako sam u nekim, dobrim godinama prostim preletom kompjuterom kroz spiskove klubova i službenih lica, sudija i delegata, regisrovanih u Vojvodini i Srednjoj i Južnoj Srbiji, primećujem da ih u Vojvodini ima duplo više nego u niškom i leskovačkom regionu, da je u Vojvodini gotovo svako „službeno lice“ opremljeno kompjuterom, da su niški i leskovački region takođe prilično kompjuterizovani, a da to sve znači da su svi ti košarkaški radnici vrlo dobro informisani i da sasvim lako mogu da prate sve relevantne košarkaške događaje pa i da aktivno učestvuju u njima.

  Istovremeno sam uočio da na sajtu KSS nema podataka ni o broju ni adresama klubova ni službenih lica, u Beogradskom regionu(!) a takođe da ne postoje podaci za Čačanski i Šabački region, kao i da nisu sređeni podaci o tome koliko službenih lica u kragujevačkom regionu ima kompjutere, ali, verujem, svakako da se dobar broj istih koristi kompjuterima.
Pa, pitam se, da li pod tim okolnostima treba dopustiti tamo nekoj četvoročlanoj samoimenovanoj „komisiji“ KSS (Kapičić,Stanković,Čović,Danilović) da dva meseca „saslušava“ i ispituje šta misle (navodno:o budućnosti naše košarke) o tome i tome a da o svemu tome ta četvorka i ne pomišlja da obavesti makar vas, svoja „službena lica KSS“, na inače lak način, i vrlo jevtin način, preko kompjutera, i ne pomišlja da ni na vas, a kamo li ostalu košarkašku javnost prenese u celosti te razgovore obavljene sa tih tridesetak ljudi.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -   A kad se pogledaju,. na pr. spikovi delegata za košarkaške utakmice i spisak sudija za košarkaške regione počev od Regiona br.1 do regiona br.8 (Beograd je region 4) vidi se koliko su favorizovani ljudi crnogorske nacionalnosti.
A tek kada se baci pogled na trenersku organizaciju i bezočno forsiranje Crnogoraca od strane košarkaških rukovodilaca u „savezu“, o čemu je pre tri godine dizao glas preko „Kurira“ Miša Lakić (zbog čega sam ga u Knjizi pohvalio), toliko bezobrazno forsiranje da je Miša zapazio da od deset „saveznih“trenera mlađih kategorija devetorica jesu Crnogorci, nije bilo ni meni teško da zaključim da tim odredjivanjem toliko Crnogoraca u UO KSS u martu ove godine Blaž ne čini „ništa neuobičajeno niti neprirodno“
  Samo, još tada mi je pala na um ideja: treba otpočeti „borbu“ - da košarkaši Srbi, zatraže kao dokazana „nacionalna manjina“ u košarkaškim rukovodstvima Srbije da se prestane sa šovinističkom politikom većinskog crngorskog rukovodstva i da se to šovinističko CG rukovodstvo zamoli i umilostivi te da postepeno počne da ustupa Srbima bar neke „sporedne“ rukovodilačke funkcije u srpskoj košarci.
  To je bila prva moja ideja. Pomislio sam, sada će doći Kapičić, crnogorski Srbin iz Beograda, pa će stvari krenuti na bolje. Međutim, mućak! On se odmah pokondirio, u prvom intervjuu objavio „ja sam Crnogorac, s tim se dičim“, pa me ič ne zarezuje. Ali, i ne mora! Ko sam pa ja ? Niko! (Lepo mi reče Željko Obradović 1998. u auli Hajata: „Ko si ti ? Šta si dao jugoslovenskoj košarci ? Ta tvoja knjiga (ona prva „Kako se vodi košarka“) je đjubre! Treba je spaliti!“! I uspešno me taj čova drži i gura na đubrište, već 9 godina, i svojom svemoćnom odlukom (u svojstvu aktuelnog, već pet – šest godina, Predsednika trenerske organizacije Jugoslavije, valjda sa sedištem u Atini!) da se uhapsi i ova moja druga Knjiga i čini me i dalje anonimusom srpske košarke!

  Ali, boli me ona stvar! Neka je živ i zdrav. I Kaponja i njima slični! Neka Željko ostane najbolji srpski klupski trener Evrope.Nemam ništa protiv. Naprotiv! Bar je Srbin, ako se ne varam.
  Ali, ne treba mu opraštati -on je saučesnik u crnogorskom mafijaškom upravljanu jugoslovenskom i srpskom košarkom od 1999. sve do sada (!) i odgovoran za „smrt jugoslovenske košarke“. Znam da zbog toga neće odgovarati ni po jednom važećem zakonu.Ali će kao takav biti zabeležen u istoriji košarke! Zar ne?
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -  

I šta sad ? Da čekam vaš odgovor?
  Nema od tog posla ništa! Već 10-15 dana ima kako sam svoja dva pisma „Ozbiljni razgovori sa Kaponjom“ i „Bivši komunisti i julovci ponovo drmaju srpskom košarkom“ poslao u sve kancelarije svih osam Regiona KSS i, naravno, niko ni da gukne!
  Primećujem da ipak vojvođanski političari ne pitaju za svoje stavove i izjave o narodskim interesima baš često ni Tadića ni Koštunicu, a ova dva moja pisma, iako su upućena i Kaponji i Bori lično, na kućne adrese, od kojih nisam ni očekivao nikakav odgovor, nikakvu reakciju (jer sam ih i poslao kao i uvek ranije radi toga da moje konstatacije prime k znanju, jer nisam čovek koji bilo šta krije ili prećutkuje, kao oni koji „rade“ i ćute“ ), ta dva navedena pisma otišla su i „nadležnim“ članovima UO KSS u Novom Sadu i Zrenjaninu, ali su naišli i u Vojvodini na zid ćutanja!

  Šta onda treba da činim, ja koji sam nekada pisao 500 pisama građanima jedne opštine? Zar da pošaljem svakom „službenom licu“ KSS u oba regiona Vojvodine i svima u ostalim regionima internetom ta svoja pisma ili ove poslednje nesređene beleške ne bih li bar nekoga „naterao“ da razmišlja slobodoumno?
Znam šta ću činiti. Moram sa lalama da budem strpljiv, jer oni to zaslužuju. Prvi su u Jugoslaviji bili osnivači i organizatori visokih košarkaških škola, sada imaju najviše obrazovanih košarkaških radnika i „službenih lica“ u KSS, te valjda će im nešto kasti da je bolje uzdati se u sebe i u svoj entuzijazam, nego slepo verovati nekakvim izvikanim veličinama, koje to, kad lepo razmislimo, ustvari nisu, i nisu nikakvi entuzijasti već rade sve u svom materijalnom interesu.

  To znaju i svi vojvođanski treneri i profesori košarke, pa valjda mogu da svare i činjenicu da sam zbog nenadmašnog entuzijazma njihovog profesora Mr. Milutina-Lutu Pavlovića posebno istakao u Knjizi, kao najzaslužnijeg košarkaškog pisca u Jugoslaviji.

  Isto tako, mogu da svare i činjenicu da o svom entuzijazmu nikada nisam govorio sve do danas, 16.novembra 2007.g. kada sam po prvi put novinske članke o svom radu u košarci objavio samo na svom sajtu : www.yu-kosarka.com. !!!!!

U Svilajncu 17.11.2007.
Zvonko Matutinović