Nepoznata gospodo (1), 19.03.2007.

  Na kraju ovog pisma sami će te zakljućiti da li prve dve reči odgovaraju sadržini istog. Naslov je takav jer sam se nekima od vas obraćao već, imejlom ili preporučenim ili običnim pismima, ma da ne znam u čijem košu je to sve skrajnuto. Ali naslov je delimično adekvatan jer većinu od vas ne poznajem lično, kao ni vi mene.
  Ovo pismo ipak iznenada nastaje, posle onog mog pisma Skupštini KSS od 26.01.2007. jer ja nisam svakonedeljno obavez(a)no piskaralo (tojest plaćeni novinar) već pisac, koji piše samo onda kad mu šta padne napamet, kada mu nekim povodom sazri ideja da taj povod treba u (već konceptiranoj) knjizi ovekovečiti. Ali ja, kao što neki od vas znaju, imam jednu već gotovo završenu knjigu (Pristojna pisma mafiji), u kojoj se govori o vama i vama sličnim tipovima, i drugu (Filozofija košarke) koja samo što nije stala na noge – a obe u rukopisu.
A u obema knjigama radi se o košu za bacanje bezvrednih papira kao i uvek kada sam ja u pitanju, i o košarci. Nemojte pridavati značaj tome što ste, vi koji ste ih primili, ignorisali moja pisma jer sam to ja od vas i očekivao.
  Jer, ja jesam značajni košarkaški pisac. Još je pokojni Nebojša Popović pre 9 godina govorio da je moja knjiiga “Kako se vodi košarka” “veoma značajna za jugoslovenski sport”(koje reči je i potvrdio u knjizi “Uvek prvi”), pa mi rekao da jedino ja u Jugoslaviji mogu da intervjuišem sve najpametnije jugoslovenske trenere i da napišem knjigu “Košarkaška inteligencija Jugoslovena”,što sam sa zadovoljstvom (a to je sa žaljenjem konstatovala i košarkaška mafija) i učinio! Da je sve baš tako potvrdio je i najuspešniji jugoslovenski trener Ranko Žeravica kada je, u svojstvu sportskog direktora “Crvene zvezde”, pre 9 godina naredio administraciji tog kluba da iz pomenute prve moje knjige fotokopira insert o tome “šta je to košarkaški menađer” u 20 primeraka pa podelio svim trenerima Crvene zvezde, a o drugoj mojoj knjizi u superlativima govorio na promocij iste 5. septembra 2005. u “Sport kafeu”-u, kao što su učinili i Dr.Đorđe Andrijašević, Luta Pavlović, Saša Stefanović, u namernom odsustvu mafijaških sportskih novinara.
  Tako su neki od vas sada najzad od mene čuli da postoje i košarkaška i novinarska mafija. To su oni od vas koje je mrzelo da o “takvim stvarima” razmišljaju. Ali, šta će te, i to je ljudski – zašto bi baš većina od nas koja voli košarku morala da razmišlja o neprijatnim košarkaškim temama? Zar nije zdravije, “onako psihološki”, da se samo gleda ono što je lepo u košarci? O onom ružnom, misli većina od vas ljubitelja košarke, neka misli onaj ko je za to izabran, određen i plaćen, zar ne?

  Ali, šta da vam kažem, kad sam se baš takvima obratio možda po dvadeseti put, i to priloženim pismom Skupštini KSS zakazanoj za 26.01.2007., a ništa nije vredelo!
  Povod za ovo i ovakvo pismo je i jučerašnji intervju TV B-92 od 17.03.2007. bivšeg novinara sa TV BK a sada “NIN-a” Bujoševića koji reče da je glavna boljka našeg novinarstva korumpiranost novinara, a koji time potvrđuje da godinama opravdano prezirem ogromnu većinu današnjih srpskih novinara . Ali, prvi povod za ovo pismo su i nekakvi intervjui Vlade Divca našoj javnosti, koje je dao pre 2-3 sedmice, kada je bio na utakmici svog Reala protiv Zvezde a zatim i na utakmici svog Partizana protiv Huventuda, i kada je piskaralu iz Press-a rekao: “Ne mogu da se vratim u srpsku košarku dok se neki ljudi ne sklone iz nje. A ja da ih sklanjam, verujte, ne mogu.(isti je, kao i većina od vas!) Kod nas se samo gleda ko će više da manipuliše. Nemam nameru da se u skorije vreme vratim u srpsku košarku. Mnoge stvari bi morale da se promene i mnogi ljudi da odu, da bih ja zasukao rukave i pomogao u spasavanju našeg trofejnog sporta. Morao sam da odem u Madrid i sve zaboravim, ali meni je mesto ovde a ne u Madridu, jer verujem da u Srbiji mora da bude bolje.”
  A naročiti povod je nastao kada mi je jedan prijatelj rekao da je Divac na nekoj televiziji rekao “da svi iz Kuće košarke treba da odu.” Verujem tome prijatelju, bez provere, da je rečeni košarkaš baš to rekao, pa kako se ja već godinu i po dana zalažem za to isto, pišući vama i vama sličnim, mnogobrojna uzaludna pisma, dobro je što vam ovim pismom skrećem pažnju na to kako je “veliki Divac” na mojoj talasnoj dužini, koju ste vi, sasvim prirodno ignorisali, kaogod što su me ignorisali dunsteri iz Uprave KK “Crvena zvezda”, ali su čuvši te Divčeve reći iznenada pogazili svoje izvikane “principe” – ( do onomad su, ti tipovi iz navedene Uprave, trućali: “Zvezda je ozbiljan klub, koji ne smenjuje trenera u pola sezone”) pa smenili “talentovanog dunstera” za vodjenje i reprezentacije i Crvene Zvezde Dragana Šakotu i postavili istovetnog ćutologa, istovetnu gluperdu i člana istovetne julovske trenerske mafije za njegovog zamenika na klupi Crvene Zvezde.
  Pirodno je da takvi kao vi, nepoznata gospodo, ignorišu moja desetogodišnja upozorenja koja sam za male pare kroz svoje stručne knjige davao – da naša košarka boluje od “raka”, ali da im jedna reč “velikog” Divca, izrečena kada se srdačno ispozdravljao sa Zvezdinim nazovi “menadžerom”Žeželjom, bila dovoljna da preseku svoju neodlučnost i najure dunstera Šakotu, koga su dotad držali kao malo vode na dlanu, potrošivši 2 miliona evra na kupovinu DESET košarkaša radi očuvanja Šakotine pozicije prvog trenera. I potrošiće još da održe sebi ravnog dunstera Karadžića.
  Prirodno je, naravno i to da ja, pre toga, kao nedovoljno poznati košarkaški pisac ni svojim drugim preporučenim pismom (R.4140835) od 7.2.2007. NISAM “hrabrog” urednika istog Press-a Dragana J. Vučićevića, koji se inače specijalizovao za “korumpirane skotove”, nisam uspeo da ubedim da “korumpirani sportski novinari ne smeju da napišu ni malenkost: da je očito da je Šakota neznalica, dunster, i tome slično”.
  Jasno, za piskarala Divac je veličina pa sve što kaže vredi za njih, a što vi, nepoznata gospodo, učinite i uradite, nije vredno pomena u novinama. Ali, jeste vredno u mojim knjigama i: biće ovekovečeno vaše ćutanje, godinama vam prijatno kao što je to, na primer, milovanje pasa niz dlaku, i vaše “ignorancije”, koje su vas ispunjavale ponosom i uverenjem da činom ignorisanja nekoga ko je iskusniji i istinoljubiviji od vas potencirate svoju vrednost i značaj.

  Ali, zaboravili ste da ste vi, koji ste nedemokratski izabrani članovi Skupštine KSS i Predsedništva KSS, objektivno, saučesnici davno prepoznatljive košarkaške mafije, ali takođe ste i oni za koje svi znamo a ne samo Divac da “samo gledaju ko će više da manipuliše”, jer znamo da je većina od vas manipulacijom i izborom od strane “onih odozgo”i postavljena na sadašnju funkciju.

  I, ako je zaista Divac rekao, što ja lično nisam čuo, da treba “svi iz Kuće košarke da odu”, onda se to svakako odnosi i na vas, koji ste i ako ste članovi Skupštine KSS ili Predsedištva ili UO KSS ili funkcioneri u Kući košarke, da i vas takođe treba odstraniti, vašim neopozivim “ostavkama” ili odlukom Vlade Srbije(!) iz Kuće košarke (jer ste saučestvovali u sistematskom upropašćavanju tada najjaćeg Jugoslovenskog Brenda, našeg najtrofejnijeg sporta Jugoslovenske Košarke). Shodno Divčevom predlogu, ako pretpostavimo da je u celosti u pravu, ispalo bi da treba da se se “raspišu” u svim sredinama gde se igra košarka, pravi demokratski izbori za izbor novih predstavnika i to tako da svaka varoš ili grad u kojem se igra košarka, u kojem postoji košarkaški klub, bira svog predstavnika za novu, predstojeću Skupštinu KSS, da svaki klub bez ikakvih “obaveznih uputstava” iz Kuće košarke, donese svoj klupski Statut, po uzoru na Statut FIBA, na osnovu kojih će se pripremiti i usvojiti novi Statut KSS na toj novoj Izbornoj Skupštini uz učešće više stotina prestavnika svih košarkaških klubova iz cele Srbije, potpuno demokratski, tajnim glasanjem, kakvim glasanjem bi bili uvek birani svi organi za košarkaške organizacije u Srbiji. A naročito bi tajnim glasanjem bili birani organi koji bi rukovodili organizacijom takmičenja, regionalnih i državnih prvenstava a posebno oni koji bi u Kući košarke vodili brigu o celokupnoj srpskoj košarci, o reprezentativnim selekcijama i drugim stručnim organizacijama, kao što su sudijska, trenerska, informativna, edukativna, i t.d. sa Srpskim košarkašklim Savetom na čelu Kuće košarke. Sve to bi bilo neophodno ako želimo da se desi ono što sam ja i u svojoj prvoj knjizi “Kako se vodi košarka”, još početkom 1998.godine, poželeo: “da srpska košarka postane jedna od kreatora nove, lepše i maštovitije svetske košarke.”
  Budući da sam pre navedene rečenice u istoj knjizi napisao marta 1998.godine:”Ova knjiga potseća na super atraktivni duel između američke i evropske košarke, koji predstoji početkom XXI veka, u kojem bi jugoslovenska košarka mogla biti jedna od kreatora nove, lepše i maštovitije svetske košarke”, nadam se da čak i vi možete da ukapirate koliko sam ozbiljan pisac, kada sam se u to vreme drznuo da predvidim da će sa do tada nedostižnim američkim profesionalcima doći uskoro do super atraktivnog (što znači i neizvesnog) duela! Nadam se da će te bar donekle moći da shvatite koliko sam bio utučen što je pri otvaranju Beogradske Arene 2004.g.(kada sam se namerno,”za knjigu” fotografisao sa Borom Stankovićem) što je nažalost naša košarkaška reprezentacija bila onako loše ukomponovana i vođena od strane onako nedoraslog za takav duel i takvu priliku trenera Željka Obradovića, koji je takav bio i ostao zahvaljujući i vašoj nekompetenciji i nedostojnosti takvog trenutka, istorijskog duela Jugoslavija – U S A, te nas ne samo tada, nego i u naredne dve godine totalno razočarao teškim neuspesima naše doskora nenadmašne i najbolje evropske košarke.
  Razočarao nas je jer je bio i ostao onakav kakvi ste i vi, voleo je mnogo “ćutologiju”, usvojio “uvoznu” crnogorsku konspirativnost i “kumovske” načine rada u košarci, po kojima pravo na rukovođenje pripada samo onima koji na to imaju “prirodno” pravo, koji su rođeni i predodređeni da upravljaju, jer im plemenita “plemenska” konspirativnost i “ćutologija” oduvek idu od ruke.
  I, eto tako. Meni i širokoj nevinoj srpskoj javnosti ostaje samo da po ko zna koji, po “milioniti” put kažemo sebi, onako kako bi to rekli sebi i pokojni slavni evropski “Profa” Aleksandar Nikolić a posebno i otac naše jugoslovenske, u prvom redu beogradske i srpske košarke pokojni Nebojša
  Popović: dok nam u košarci kolo vodi takva bagra, koja i da hoće – ne može da izađe iz svog začaranog kruga, nikako ne možemo ići napred.
  Kao što znate, ja sam poslednji, i prvi, košarkaški pisac koji je tako otvoreno sa tim očevima i stvaraocima naše košarke pred kraj njihovih života o tom problemu razgovarao, što se vidi iz mojih rečenih a od košarkaške mafije omraženih knjiga, te vam tvrdim da bi vam ti naši slavni košarkaški velikani o navedenim vašim “kvalitetima” još oštrije govorili. Ali, oni bi imali i snage i moći da vas, zbog vaše nekompetentnosti i “ćutologije” – prosto najure iz košarke.
  Dobar deo ovakvih mojih napisa bivao je upućivan Kući košarke, više puta i predsednicima ovih “demokratskih” srpskih vlada, Predsedniku Srbije, i pojedinim priznatim košarkaškim velikanima, poklanjao sam im te svoje knjige, pa ih mogu “pohvaliti” da i oni nisu pokušavali da se “izboksuju” sa očiglednim julovskim a mafijaškim načinom delovanja u našoj košarci, iako im to “crtam” tim svojim knjigama i pismima već desetak i više godina.
  Primetio sam da oni “bistriji” među vama “julovcima” govore kako sam glup potpuno što sam, a niko me ne bije po ušima, uvek nabrajam svoje neuspešne i “uzaludne žalopoljke autoritetima”, što samo po sebi ofira činjenicu koliko sam beznačajan i dosadan. Ali, zaboravljaju, Gluperde, da sam ja pisac i da u svojim knjigama želim da iscrtam što više interesantnih tipova. U tom cilju sam 1.decembra 2006. bio i na košarkaškoj tribini u Nišu, tamo ispoklanjao svoje knjige biv.predsedniku Vlade Zoranu Živkoviću i profesoru košarke Aci Kerkoviću, Žile obećao da će se javiti, u šta naravno nisam ni poverovao, već opravdano pomislio, čuvši ga za govornicom, da i on “nema kapacitet” da pomogne isprašivanju julovaca, a istog dana se pomenuti veliki Bora presamitio pred julovcima iz Kuće košarke, i od tog dana medijski ućutao, te sam i to zabeležio. Tek da mi se ne kaže kako kidišem samo na pomenutu Kuću.
  Što se tiče onog Divca, njemu i “njegovoj” “Grupi sedam” uzalud sam poklonio obe knjige, pisao im više puta i savetovao ih pred njihovo osnivanje i – opet da se pohvalim – ni taj se nikad nije odazvao. Neće, kako kaže, da se vrati iz lepog Madrida, dok neko ne rasčisti prljavštinu u srpskoj košarci, a onda će i on zasukati rukave. Valjda misli: da pokupi kajmak.
Mnogo ljudi posećuje moj sajt: www.yu-kosarka.com besplatno, tako čitajući tekstove iz mojih budućih knjiga, pa pored brojnih poštenih ljubitelja košarke i vi ga možete posetiti.Ako ništa drugo, videćete tamo i svoju fotografiju.

U Beogradu, 18.03.2007. Autor sajta Zvonko Matutinović

Prilog: pismo Skupštini KSS od 26.01.2007. i par drugih, koji na vas ionako neće lekovito delovati, kao ni pisma NUNS-u na novinare. Ovo exp. 19.03.2007. sa PTT 11125 Đeliću R.639409, Z.Živkoviću 410, P. Daniloviću 411, Mirku Petroviću 412 i G. Kneževiću 413, sve samim demokratama, uz realnu pretpostavku da povodom istog niko od njih, ćutologa, neće preduzeti ništa.

Nepoznata gospodo (2), 23.03.2007.

  Prinudjen sam, jer imam “košarkašku” savest, da vam se ponovo obratim, povodom poslednjesednice Predsedništva KSS, održane protekle nedelje.
  Shvatio sam, a shvatićete i vi, na osnovu podataka,”Press” od 22.i 23.03.2007.koji sada otkriva da košarkaška mafija iz Kuće košarke ima “prosečnu platu od 1.500 evra mesečno”,mafija koju sam ja sa bezbroj pisama i faksova opominjao,navodeći da je moja penzija 150 evra,da sam pozajmio 3.000 evra da odštampam dole navedenu kapitalnu knjigu, te da je po ugovoru prodaju, da su ti “korumpirani skotovi”, kako takve Press zna ta nazove, sa platom deset puta većom od moje penzije (!) “opravdano” nipodaštavali te moje zahteve, valjda prezirući me kao kukavnog siromaška! A Blaž Stojanović, iz istih razloga i kao da zainat upozorenjima iz mog pisma koje je dobio faksom 4 sata pred onu Skupštinu KSS održanu 26.01.2007., da je Nebojša Čović angažovan od SPS-ovaca i JUL-ovaca da ponovo uvuče što više njihovih ljudi u Kuću košarke, ne samo da to pismo nije predočio članovima te Skupštine, niti ih upoznao da mafija u Kući košarke skriva 360 komada knjiga “Košarkaška inteligencija Jugoslovena”, niti da sam od njega tražio još 15.12.2006. da desetak tih mojih knjiga uzme iz kancelarije UKT Srbije i preda ih na čitanje članovima Predsedništa KSS, nego sa klanom,uz pomoć mafijaških novinara, zdušno forsira Čovića, (za koga je na nedavnim parlamentarnim izborima glasao tek svaki stoti glasač što je dokaz koliko ga Srbi vole kao bivšeg Slobinog elitnog komunistu) kao “kandidata za predsednika KSS”, dajući mu materijale da onako “iskreno” komunistički analizira finansijski gubitak Saveza od 704.000 eura u 2006-oj, da “kritikuje nedomaćinsko poslovanje” i da “zaplače” što je 150.000 eura planirano za skulpturu ispred Arene “umesto da tim parama pomognemo u radu 300 klubova”. Takvu tipičnu komunističku fintu napravio je Čović, kritikujući “takvo nedomaćinsko poslovanje” mafije, jer se od njega, Blaža i ostalih članova iste ne može očekivati valjda da objasne: ko je i kada pre toga, u oktobru, novembru i decembru 2005.godine potrošio zvanični prihod od dva miliona evra od EP 2005. u Beogradu. Jer, to bi bio pucanj u grudi mafiji, što članovima mafije ipak nije dopušteno.

  Glumac Nebojša Čović, “budući” predsednik KSS, kako stoji ispod njegove fotografije, uzvikuje domaćiski istinoljubivo “gde su pare” (150.000 eura), a ne sme da nam elaborira, jer je to za njega viša matematika, kako bi se “utrošila sredstva za brojne “akcije saveza” u 300 srpskih klubova” iz onog sedam puta većeg pomenutog (opljačkanog) iznosa od dva miliona evra! “Press” naravno ne kaže da je to pljačka nego – “neopravdano utrošeno”!
Ali, setih se: onomad postavljeni Predsednik KSS Vojvodine, Dr.Lazar Pantelić, proslavio se 12.septembra 2006. na sednici Predsedništva KSS rekavši da su u UO KS SCG vladala četiri Crnogorca “koji su radili šta su hteli, nikom polagali račune”, pa analogno tome očekujem da vi, iz istog, ranije probranog sastava Skupšine KSS samo kooptirate nekoliko “odozgo preporučenih” članova, kao što je B.Kovačević(JUL) koga je Z.Đinđić na moj zahtev bio najurio iz Zvezde,sada izaberete omiljenog na parlamentarnim izborima,iskrenog komunističkog kritičara Čovića.

  Jer taj dobro stoji sa bivšim komunistom i julovcem Predragom Bogosavljevim, koji se više meseci “mučio” da napravi finansijski završni račun svog preduzeća “Eurobasket 2005. Belgrade”, pa će možda imenovani, koji je posle tog uspešnog završnog računa odmah postao uglednik FIBA, iskreno reći nešto o računima tih Crnogoraca i možda se setiti gde je i da je čist prihod tog preduzeća bio koji milion veći, ili možda će istinoljubivi komunisti Čović ili Blaž, ili demokrata G.Knežević (koji na 5-6 mojih protestnih pisama zbog skrivenih 360 primeraka “Košarkaške inteligencije Jugoslovena” u “njegovoj” Kući košarke, nipošto nije hteo da odgovori) i koji se nije mešao godinu dana u svoj posao Predsednika KS SCG , “ali je o svom trošku išao u Tokio”, možda će oni angažovati UBPOK ( jer su SVI ONI DUŽNI I NADLEŽNI ZA TO A NE JA!) da pronađe skrivene milione evra zbog vaših 300 srpskih klubova,te će oni onda,kako “želi” g. Čović,rešiti sve “vaše” klupske košarkaške probleme. Čitam juče i kapiram da je mafija dozvolila da i „bivši premijer Srbije“ Z.Živković uđe u novi Upravni odbor da bi pored njega progurali i svoje julovce kao što je Branko Kovačević, da će za Region Čačak mafija odabrati dvojicu od petorice, pa očekujem da će zaobići Kraljevo, koje je godinama već značajniji košarkaški centar od Čačka, jer su iz Kraljeva i Kruševca početkom januara svima vama, kao i meni, i „savezu“ stigla odatle neka kritička pisma!
  Jer, mafija dobro pazi da bude manjak demokrata u svakom rukovodstvu, da bi se demokrate,po običaju uklopile, istopile i sl. a onda će ih biti sramota kad i ako U.S.A. zabrane, na primer Čoviću ulazak u U.S.A i Evropu.

  Ali, za to su krive same demokrate što odmah posle 5.oktobra 2000. nisu zabranile, kao što su to uradili Česi, vama,koji ste bili komunisti i julovci, da u narednih 10 godina rukovodite košarkaškim poslovima.Da su to učinili ne bi bilo tolikih lopovluka niti došlo do propasti jugoslovenske pa i srpske košarke,do tada najlepše u Evropi.

23.03.2007. Autor je poznat

Nepoznata gospodo (3), 01.04.2007.

  Primećujem da vas moja povremena pisma i moj sajt www.yu-kosarka.com polako ali sigurno edukuju, baš onako kao što su mi svojevremeno „preporučili“ da činim naši najugledniji treneri pok.Nebojša Popović, Ranko Žeravica (koji još nije u Kući Slavnih u Springfildu jer se na to mesto protekcionizmom utrpava D…), kao i pok.prof. Aleksandar Nikolić i Mirko Novosel, obojica iz pomenute Kuće Slavnih u Springfildu, sa kojima sam, kao što znate, satima i više puta razgovarao…
  Kako sam to primetio? Pa tako što se sada vidi da polupismeni i korumpirani novinari (iz listova koji me ne zarezuju za suvu šljivu ali su primali moja brojna pisma sa brojnim priloženim člancima a da ih nisu vraćali) sada koriste saznanja od mene dobijena i moje ideje, pa počinju objektivnije da pišu o događanjima iz Kuće košarke.
  Ja sam time zadovoljan. Za dobro košarke. Jer, u pogovoru svoje knjige „Kako se vodi košarka“ još pre 9 godina napisao sam da mi uvažavanja od onih koje ne cenim nisu potrebna i da „društvena priznanja za svoj rad u košarci nemam, ali da je najvrednije baš to što ih nisam dobijao u vreme duge vladavine jednoumlja“. A kako se sa mog sajta mesecima slobodno može čitati da skoro sve sportske redakcije, naročito u poslednje dve godine, dobijaju sva ta moja sada već popularna pismena izneta na sajtu (plus što su dobili dokumenta da već 17meseci Kuća košarke drži „zaplenjeno“ 360 komada knjiga “Košarkaška inteligencija Jugoslovena“ a da ni za jednu od 15-tak beogradskih novina „to nije vest za novine“!) jasno je da se time dokazuje moja teza da su svi ti brojni novinari i posle 5.oktobra 2000-te ostali JEDNOUMNICI.
  Zašto tvrdim da su „jednoumnici“? Rezon mi je sasvim prost: više puta istovremeno sam istovetna pisma, jednog istog dana i sa takvim istovetnim vestima slao svim beogradskim redakcijama i sve su one jednoumno zaključile da takva vest „nije za novine“!
  Zna to, takve stvari, narod srpski, ali znam i ja da taj narod moli Boga da najzad neka sila (ova „demokratska“ to svakako ne ume) te, ne druge nego najpre te novinare jednoumnike, razjuri iz redakcija srpskih listova, jer zna da su oni površinska ali ipak smrtonosna rak rana na koži Srbije, koja se ipak može uspešno odstraniti.
  Nego, nepoznata mi gospodo, danas je lep sunčan dan, nedelja, Prvi april 2007.g., pa kada sam danas u tri novine koje su me najviše nasekirale, „Žurnalu“.“Kuriru“ i „Press“-u, uočio napred primećeno, povratilo mi se raspoloženje i došla ideja da se izjasnim i ja, koji sam njihov „zaludni“ neovlašćeni savetnik, o njihovim dilemama iznetim u današnjim člancima.
  Lako je meni, davno ofiranom antikomunisti (a takvi su retke, praktično nepoželjne zverke u današnjem „demokratskom“ društvu, zar ne? A komunjare su cenjeni građani, tajkuni čak, u ovom „demokratskom“ društvu,komunjare novine i TV svakodnevno slikaju a antikomunista nigde nema) lako je meni bilo da uočim da sve tri novine, shodno svojim dugodišnjim stečenim „komunjarskim“ navikama, u današnjim člancima samo ovlaš pominju, kako sami rekoše „čedne opaske“ o sumnjivom dosadašnjem finansijskom poslovanju bivšeg KS SCG i sadašnjeg KSS, „nikako ne misleći da je to privredni kriminal, da treba angažovati finansijsku policiju“, već da samo treba, onako komunjarski napomenuti da je „bilo nekakvih nepotrebnih troškova“, „nekih visokih plata zaposlenih u Kući košarke“, da je bilo „nekih stanova“ i „nekih automobila na lizing“.
  Autori tih članaka danas nam sugerišu da bi priče o „privrednom kriminalu i finansijskoj policiji“ bile „priče za malu decu“, jer, umesto da je novinar tražio uvid u dokumentaciju i tačne cifre, „zaključio je“ da treba na reč verovati sekretaru KSS da je „Savez u plusu“, jer po mišljenju, očito na komunjarski način iškolovanog novinara,to proizilazi iz reči sekretara KSS: „sve se lako može proveriti u postojećim papirima.Ne mogu tačno da vam kažem o kom iznosu viška se radi, ali nije nikakav problem da se utvrdi tačna suma“. Takvi novinari umetnici nam sugerišu da treba verovati i novopostavljenom predsedniku KS Vojvodine, koji doduše ne zna egzaktno nijednu činjenicu, ali izgleda u znak zahvalnosti zbog ustoličenja i on navodno izjavljuje „da KSS nije u minusu“, ma da je izgleda poslušao moj sajt napomenuvši ipak da „smatra da bi novo rukovodstvo KSS trebalo da izvrši reviziju poslovanja Košarkaškog saveza u prethodnih nekoliko godina“.
  Ali, pitam se ja, da li treba da verujem ovakvim današnjim prvoaprilskim „smuti pa prospi“ člancima u pomenutim novinama ili da verujem košarkaškim poslenicima iz jednog velikog grada u Srbiji, koji su mi predočili (pokazavši mi poštansku potvrdu) pre dva meseca da su oni prepopručenim pismom od 16.1.2007. na adresu MUP-a u Miloša Velikog 105 „za UBPOK“, poslali prijavu UBPOK-u zbog organizovanog kriminala u Kući košarke!
  Naravno da verujem ovim drugim. Neću valjda ovim novinama koji, ko šta rade – samo vade iz naftalina lica crnogorske narodnosti da bi punili svoje košarkaške rubrike, kao što danas, kao prvoaprilsku šalu možda, lansiraju nekog čuvenog trenera Tomovića i „medijski ispraćaju“ sopstvenu ideju da, ako ne bude drugih kandidata dobar je Radmilo Mišović, a uzgred napomenuše o „glasovima sa Juga Srbije“ da će se možda kandidovati bivši premier Srbije Zoran Živković „ali da takva mogućnost do sada nije imala medijsku verifikaciju.“
  Ispod časti mi je da crnogorskim urednicima u svim BG novinama pišem i protestujem rečima: „pa kako Srbin da dobije mesta za medijsku verifikaciju, kad vi stalno „verifikujete“ svoje Crnogorce.
  A što se tiče Radmila Mišovića: fini je ćovek, intervjuisao sam ga na dan otvaranja sadašnje Hale „Borca“ pre 35 godina, ali je ćutolog bio otkako je u rukovodstvima, a Zoran Živković, kome kao i Mišoviću, čijim klubovima, ili njima lično, nekoliko puta kao i vama, nepoznata gospodo, šaljem ova uzaludna pisma, taj Zoran Živković je ipak, konačno pravi Srbin iz Srbije, i to onog zapostavljenog dela, Južne ili bolje reći prave Srbije, koji je ipak bio predsednik vlade Srbije, iz drugog srpskog grada Niša, grada koji je od svih dosadašnjih košarkaških „saveza“ bio zapaženo zapostavljan, iako je Univerzitet grada Niša imao odlične profesore košarke i iškolovao mnoge profesore fizičke kulture i veći broj profesora i trenera košarke a da zauzvrat nikada nije dobijao od tih minulih „saveza“ nikakvu značajniju, i baš nikada nikakvu materijalnu pomoć.
  Iako me Zoran Živković, uprkos tome što sam mu lično tri puta preko kluba pisao, sve isto kao i vama nepoznata gospodo i čak mu poklonio l.decembra 2006. svoju „Košarkašku inteligenciju Jugoslovena“ iako me očigledno uopšte „ne jebava“, kako se govori „u Niš“ (nije mi poslao ni zajedničku fotografiju kojom su nas uslikali tada njegovi prijatelji) – ipak predlažem, i to prenesite novopostavljenim članovima Skupštine KSS, da za Predsednika KSS bude izabran predstavnik KK „Ergonoma“ iz Niša pravi demokrata Zoran Živković. Neće valjda pred ulazak „u Evropu“ to da bude prevrtljivi tajkun FMP-a,koji je stekao zasad nemerljivo bogatstvo,svojom i ženinom ušteđevinom(!), lider komunista i bivši komunistički predsednk KSJ Nebojša Čović?
  Zorana Živkovića bi u ovoj situaciji predložio i otac jugoslovenske košarke, moj prijatelj pok. Nebojša Popović, koji u pomenutoj knjizi kaže da je političar, pukovnik Danilo Knežević, bio izvanredni Predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije, jer je odlično rukovodio savezom, ali tako što je za sve važnije odluke konsultovao Nebojšu Popovića, Radomira Šapera, Boru Stankovića i ostale prave košarkaše intelektualce, kakvih sada u KSS nema „ni za lek“.
  Budući da 360 navedenih knjiga „savez“, tojest Blaž Stojanović, Goran Knežević, Predrag Bojić i ostali „umetnici“ iz Kuće košarke već 17 meseci drže „zaplenjene“ u Kući košarke jer se ista ne dopada košarkaškoj mafiji koja svojim „ortacima“ iz novinarske mafije zabranjuju da o tome pišu (Predsednik KS Vojvodine Dr.Pantelić, reče mi pre dva meseca „napišite blagi zahtev“, pa kad sam i to učinio i nudio da Blaž te knjige da na uvid Predsedništvu, ipak nije smeo da ih zbog toga prekori) vi tu moju priču ne možete proveriti, pa je to već razlog što vam predlažem da imenovane najurite iz Kuće košarke i konačno izaberete pomenutog Srbina iz Srbije. Jer – pokazao je u politici da „ima svoje ja“, i određenu rezervisanost, ali i u košarci, što sam i ja, da tako kažem, osetio na svojoj koži.

Dana 01. aprila 2007.
Zvonko Matutinović, 064 3142458

  Na kraju, ko bi od vas, nepoznata gospodo, bio bolji od mene - predsednik Nadzornog odbora? Zar moje knjige i ova silna pisma to ne dokazuju?! Ili, bar mi pošaljite imena i adrese tih novih članova Skupštine KSS, jer Blaž mi ni to ne šalje, umesto „hvala“ zbog svih tih mojih napora oko slanja vama tolikih pisama i imejlova sa pravim obaveštenjima. Diskrecija zagarantovana.
  P.S. A da ste pročitali moje opširne intervjue u „Košarkaškoj inteligenciji Jugoslovena“ shvatili bi ste da je najinteligetniji, najpošteniji i, uz to najsposobniji od svih bivših košarkaša da upravlja Kućom košarke Dragan Kapičić, koji nije uzalud od mene intervjuisan za istu knjigu pre skoro sedam godina, pored onih košarkaških velikana iz Kuće slavnih u Springfildu!