Colini rođaci

  Kao prijatelji i rođaci „Emigranta u Parizu koji čeka identifikaciju“ (Sahrana sa više imena), o kome su prošle sedmice pisale „Večernje novosti“, o Stojanu Vučkoviću – Coli iz Svilajnca, koji je u Francuskoj živeo kao Kosta Todorović, dužni smo istine radi da objasnimo – ko ga je tamo oterao!

  Mi koji duže pamtimo i koji smo bili pre 30-40 godina u vrhu srpske košarke, sa juga Srbije, gde ljudi nisu takvi prevrtači kao oni popust današnjih političara iz naše prestonice, a znamo i kakav je prevrtljivko i „grabežljivko za vlast“ bio sadašnji aktuelni počasni predsednik FIBA Borislav Stanković, tada sa svojom sekretaricom Kalom Radović, majkom sada takođe funkcionera FIBA Zorana Radovića, znamo da su Bora i Kala tada, kao verni vojnici one dične Partije (čiji De-Be –ovci su omogućili tada Bori, i to pored jakih KK Crvena Zvezda i KK Partizan da formira a zatim i uspe sa OKK Beogradom da osvoji dva državna prvenstva), i znamo da su u zdušnoj saradnji sa svilajnačkim Komitetom KPJ prvo uspeli da svilajnačkog firmopisca i molera Stojana Vučkovića – Colu (iz pomenutog članka u „Novostima“ koji uz ovo pismo prilažemo) da postave na vrh svilajnačkog košarkaškog kluba, a potom, uvidevši da je on potencijalna krava muzara, jer je po nekoliko puta nedeljno kružio oko njih na relaciji Svilajnac – Beograd taksijem (!), odlučili su da takvom Coli „povere“ organizaciju Balkanskog šampionata u košarci za juniorke iako u tom trenutku, za razliku od svih gradova u Centralnoj i Južnoj Srbiji, taj gradić Svilajnac nije imao ni betonsko igralište a još manje sportsku salu, već samo zeleno poljanče!

  Ali, uz pomoć svemoćne ondašnje Borine i Kaline Partije i lokalnog tužioca Danila Jovanovića na čelu organizacionog odbora, gore imenovani su otišli na „uviđaj“ i za 40 dana uspeli da načine betonsko-asfaltni teren na poljančetu, pokraj fudbalskog, a pokojni Cola je u taksi smeštao Javnog tužioca Danila da „pomogne“ u Staklari Pančevo u kupovini staklenih tabli za to igralište na poljančetu i da sa Borom Stankovićem redovno idu na luksuzne večerinke koje je Colina“firma“ po elitnim beograskim, restoranima plaćala, uz uvek prigodne poklone, „kurvoazije“-e i slične poklone robno-novčane prirode za Boru i Kalu.

  Time se Cola odužio navedenoj trojci, jer su mu omogućili da u malenom Svilajncu otvori, pre tog Šampionata, predstavništvo firme „Kvarner“ (direktor te firme u Beogradu bio je proslavljeni košarkaš Vladimir Cvetković) a kad je, kako sada beleže „Novosti“ koje su i sada kao i nekada verni glasnogovornik iste Partije, prikupio od svilajnačkih seljaka dovoljno deviza i para na ime isporuke nepostojećih traktora, koje sve pare je Cola potrošio na pomenute beogradske „uglednike“, ti „uglednici“ su se posle svega stručno raštrkali po Beogradu! Partijskom ortaku Danilu su pomogli da od opštinskog javnog tužioca odmah postane i decenijama ostane zamenik Republičkog javnog tužioca sve do penzije, a jadnom Coli su „dozvolili“ da zauvek ode iz zemlje pod lažnim imenom (te da tako i njih zaštiti!).

  I, nisu zabranili sada kada je umro da mu posle 35 godinma izađe navedeni članak sa fotografijom u pomenutom omiljenom listu njihove Partije. Pare za sahranu naravno nisu dužni, po slovu zakona, da šalju u Pariz, a Colin sin, sa platom od l8.000 to ne može da učini. Ostali pomenuti akteri nastavili su sa svojim karijerama. Veliki Bora je Kalinog sina Zorana Radovića smestio za funkcionera FIBA u Minhenu, kao i par njemu sličnih, Jer, „jednom komunista – zauvek komunista!“ Boru, Kalu,Zorana, Batu Đorđevića, i ostale vojnike SKJ,SPS i JUL-a nema zašto savest da grize zbog toga što im je suđeno da večito dominiraju, zato što vole „predsednički sistem“, da bi Bora opet mogao da izabere pomenuti i malo prostoprošireni rukovodilački tim, uz proverene crnogorske kadrove (i Borine unuke su Crnogorke).

  Zato nije ni čudo što Bora ovih dana traži pomoć od Borisa Tadića, od onoga čiji je baš Bora lično sportski savetnik!? Valjda zato da bi pobedio ove doskorašnje SPS-ovce i JUL-ovce, koji sada rukovode srpskom košarkom?

  Poznato nam je da isti Bora već godinu i po dana ne želi da izbavi iz Kuće košarke jednostavno zaplenjene od JUL-ovaca knjige svojih kumova (!) pokojnih prof.Aleksandra Nikolića, Nebojše Popovića, kao i Ranka Žeravice o košarkaškoj inteligenciji, kao što saznajemo iz interneta „yu-kosarka“! Zašto? Jer zna da su u tim knjigama imenovani pokazali da su uvek bili alergični prema težnjama za vlašću u košarci, jer ni Bora ne želi da te knjige sa takvim idejama navedenih košarkaških velikana izađu u javnost, jer bi mu to otežalo da objasni svoju veliku čežnju za ponovnom apsolutnom vlašću u srpskoj košarci.

  Ovih dana se pokazalo da njegova priča da želi da bude samo „savetnik“ – jesu priče za malu decu. Prizivajući baš danas preko štampe Tadića i Koštunicu, potpuno se ofirao.

  Ipak, treba razmisliti, iako taj Bora Stanković ima mnogo putera na glavi. Jer, bio je tri decenije na vrhu svetske amaterske košarke – trideset godina Predsednik FIBA, radio je u demokratskom okruženju što je iznedrilo njegove značajne lične veze sa čelnicima svetske košarke, a takođe iznedrilo i njegovu sposobnost za iznalaženje puteva i načina koji bi našu košarku izveli iz ovog kolapsa, prouzrokovanog i brojnim finansijskim malverzacijama dosadašnjih košarkaških funkcionera i to ne samo onih nekoliko glavnih. Na ruku ovom poslednjem argumentu ide i sveopšte saznanje da stari ljudi, onoliko koliko je star Bora Stanković, nemaju ni potrebe ni želje za daljim pljačkanjem i materijalnim prohtevima. Tačna je njegova opaska da je novi Statut KSS komunjarski, gelipterski, ali – ipak mu ne treba dozvoliti. Jer (on je veterinar) on nije kao pomenuti naši velikani sposoban da procenjuje prave intelektualne i moralne kvalitete svojih saradnika, te mu ne treba zameriti traženo pravo da sasvim sam izabere svoje saradnike. „Korumpirani skotovi“ (kojih ima i među novinarima, zar ne?) u navedenom listu ovo neće da štampaju, garant!? Zbog toga, ovo vam dostavljamo uz malu diskreciju, pa ako ste čuli za istraživačko novinarstvo, i ako u vama ima zrnce čežnje za istinom, ako ste nekad bili drski pa rekli sebi da ste istinoljubivi, evo vam ovih podataka, pa se pokažite.

Kraljevo, 02.01.2007. Ime poznato redakciji,
Exp. Žurnalu,Sportu, Kuriru, Glasu, Press-u,NIN-u,
Čika Bori, Blažu, i nekim članovima Sk. KSS

Prepis iz “Večernjih novosti”:

Emigrant u Parizu čeka identifikaciju
Sahrana sa više imena
Stojan Vučković – Cola iz Svilajnca u Francuskoj živeo kao Kosta Todorović

  Stojan Vučković – Cola (70) emigrant u Francuskoj, koji je od bekstva u ovu zemlju početkom 1974. živeo pod lažnim imenom Kosta Todorović, preminuo je sredinom decembra, a još nije sahranjen u Parizu. Saznali smo da se njegovi posmrtni ostaci nalaze u kapeli za umrle strance na groblju u Parizu, gde vlasti očekuju da neko od njegove rodbine ili poznanika dođe da identifikuje posmtne ostatke.

  Stojan Vučković je u rodnom Svilajncu ostao upamćen kao vrstan firmopisac i poznati sportski radnik. Bio je organizator Balkanskog šampionata u košarci za juniorke l973.godine, nakon čega je u Svilajncu otvorio predstavništvo jedne beogradske agencije za prodaju poljoprivrednih mašina.

  Vučković je prevario tridesetak poljoprivrednika iz Resave i okolnih opština tako što je od njih unapred primio deo ili ceo iznos cene traktora, a pare nije uplatio proizvođaču. Zatim je pobegao iz zemlje – svedoči jedan stariji Svilajnčanin. Protiv njega je tada podneta krvična prijava, posle čega se nikada nije vratio u zavičaj, gde danas nema nikoga od bliže rodbine.

  Saznalo se da je pre bekstva u Francusku, u Beogradu pribavio putnu ispravu na ime Kosta Todorović, i pod tim imenom živeo u ovoj zemlji tri i po decenije. U prvo vreme bio je nastanjen u jednom gradiću na severozapadu Francuske a potom se preselio u Pariz. Sa jednom Francuskinjom, kažu, sve vreme je živeo u vanbračnoj zajednici, koja je posle njegove smrti policiji izjavila da je on kod nje “povremeno dolazio i stanovao”. Od Resavaca na radu u Parizu, koji su novogodišnje praznike proveli u Svilajncu, saznali smo da je Vučković radio i pod stare dane “na crno” i da je preminuo od infarkta srca.

G.M. Zorić