Pismo 1.

Gospodi
Srbi Ignjatoviću, Predsedniku Udruženja kniževnika Srbije i
Predragu Bogdanoviću, Sekretaru Udruženja,
Beograd, Francuska 7
Veza: Vaš br.66/II

  Prošlog proleća podneo sam Udruženju književnika Srbije zahtev, tačnije molbu sa upis Udruženje.
  Preksinoć sam od svog „zemljaka“ Mileta Petkovića, koji je imao promociju svoje knjige „Pozorišna mafija“ u Svilajncu, čuo za Vaša imena, kao rukovodilaca Udruženja.

  Neću, iako mi je to običaj, biti opširan i daviti Vas dugim pismom, jer sam Vam priložio uz ovo pisamce brdo kopija koje će Vam skoro sve reći. Brzo i dosta pšem na svom kompjuteru i već imam gotove tekstove knjiga „Antikomunizam zabranjen u Srbiji“, u podnaslovu: „200l.,2002.,2003.,2004., 2005., 2006.,2007. ......“ i tako dalje, kao i knjigu „Pristojna pisma mafiji“. To su, dakako, radni naslovi tih knjiga.

  Ovo što Vam prilažem samo su mali deo,. ni čertvrtina mojh pisama mafiji, koja datiraju od 1986.godine, uz par pozitivnih napisa o mojim knjigama koje su Vam već predate uz pomenutu moju molbu br.66/II. Molim Vas da priloge prelistate. jer bih došao na razgovor o - o mnogo čemu. Jer finansijera nemam, ništa nemam, osim dobre volje.

  Naglašavam Vam da svakako ne idem na krstaški rat protivu Crnogoraca i u mojim pomenutim knigama nema ni govora o tako nečem. Ovi napisi su samo rezultat gneva i ogorčenja mog zbog višemesečnog ignorisanja, a tek sada, kako vidite, neki članovi KSS takođe dižu glas protivu njihove bahatosti u košarci. Obradovalo me je sinoć saznanje da ste obojica Srbi. Jer, ja sam Tadiću, pre dve godine kao Predsedniku Fonda za razvoj košarke pri KS SCG i celoj Kući košarke morao da pošaljem originalnu crkvenu krštenicu u „koloru“ iz l934. g. i školska svedočanstva u kojima već više od pola veka piše da sam Srbin. To ih ipak nije sprečilo da mi za poslednje dve godine na 20-tak pisama niko iz Kuće košarke ne odgovori. Naravno da nikoga nijednom rečju nisam uvredio.
  Posebno bi i bila važna saznanja o tome kako i gde da nađem finansijere za štampanje svojih knjiga, ili makar novinare koji bi o pomenutom mom hodu po mukama pisali.

  Nadam se da će moja rečena molba uspeti.

11.10.2006. S poštovanjem, Zvonko Matutinović

Pismo 2.

Sportski radniče,

1. Kao što se vidi iz priloga, mog pisma Blažu Stojanoviću i Predragu Bojiću od 17.11.2006. (a ne bi bilo loše da pogledate i moj sajt www.yu-kosarka.com ), predmetne Knjige se još nalaze u hodniku(!) Kuće košarke, pa je samo to dovoljan razlog da Vam se obratim. Od te dvojice nisam dobio spisak sa vašim adresama, ali mi je jedan dugogodišnji sportski radnik to dao i rekao: „Mani se toga, to su ljudi koji samo žele da ostanu na tim funkcijama u Savezu“.
  Svestan sam toga, ali i onoga da je ipak većina od vas, kada ste pročitali onomad odgovor navijača FK „Partizana“, saglasna sa stavovima navijača. Na tu kartu igram, a rezultat ćemo pročitati možda u novoj knjizi.
  Među vama se nalaze predstavnici Zvezde i Partizana kojima sam pre skoro godinu i po dana poklonio predmetnu Knjigu naših najvećih entuzijasta i trenera pokojnih Nebojše,Profesora,Pive i živih Žeravice, Novosela, Lute Pavlovića, Pešića,Slavnića, Kapičića, Kokoškova i drugih (Divcu sam poklonio 20.9.2005.) koji do sada ni na vašim sastancima, pa ni u mnogim intervjuima novinarima nisu smeli ni da zucnu o postojanju Knjige, još manje da je pohvale,ili govore o njenom hodu po mukama, a u četiri oka su mi svi govorili da je Knjiga „odlična, super“, kao što su je četiri koautora na promociji knjige 5.9.2005. u Sport kafeu, kao izdanje Više košarkaške škole iz Kuće košarke (!) primerno pohvalili. Pozvani iz vašeg spiska nisu smeli(!), po svemu sudeći, da dođu ni na promociju.
  A na „Promociji“ KSS l.decembra o.g.u Nišu,kada su Boru Stankovića „priveli“ čuveni Opačić i Bojić, za govornicom sam dobio reč, ispričao kako je pre 8 godina prvu moju knjigu „Kako se vodi košarka“ plenio Željko Obradović, sa „Savezom“, i počeo da pričam kako se već godinu i po ova druga Knjiga, čija je prodaja na EP 2005. ugovorena sa UKT SCG još 16.9.2005., od strane ovih rukovodilaca Kuće košarke skriva sve vreme od trenera i sportskih radnika, pa i od vas, izabranih fukcionera Saveza,i od Koštunice i t.d., da je 360 komada Knjige „smešteno“ u hodniku Kuće košarke i ukazao na to kako Bojić „sada kritikuje“ bivši UO KS SCG „a zašto tada nije ovako govorio“, prekinuo me je samovoljno Bora Stanković (!), koji je pored Bojića bio „gost“ za stolom radnog predsedništva, pitavši me: „Da li imate predlog kako da idemo dalje?“ i tako dao znak da se udaljim sa govornice.
  Ne mogu reći da nisam bio iznenađen, i pored sveg iskustva sa prevrtačima u košarci, ali sam potom „registrovao“ da sam Knjigu ranije poklonio istom Bori, pisao mu pet preporučenih pisama o tome kako Knjigu zezaju „ćelnici“ Saveza,i Babić i naslednik Goran,da muke Knjige nastaju od 21.9.05 kada sam na promociji u Cvijeti Zuzorić knjige „Uvek prvi“ rekao Miodragu Babiću: „Da je Nebojša živ, ne bi Vam dozvolio da Željka, i pored neuspeha na Olimpijadama,opet postavite za selektora“, kog dana me je Babić pitao „da li imate kod sebe tu Vašu knjigu?“ i na licu mesta od mene kupio Knjigu.
  Počeo sam da se prisećam upozorenja Borinih vršnjaka „Taj neće da interveniše u korist Knjige, vidiš da ti ne odgovara na pisma“, i nastavio da posmatram i prisutnog Batu Đorđevića, kome sam pre više nedelja poklonio knjigu, te Želimira Gagića, koji je u isto vreme kupio od mene knjigu, kao i Kerkovića i demokratu Zorana Živkovića, doskorašnjeg predsednika „Ergonoma“, kojima sam toga dana poklonio knjigu, te Bojića i Opačića kreatore svih lagarija u Kući košarke u vezi s tom Knjigom i – niko, zbog Borinog odsečnog protivljenja svakom daljem razgovoru o Bojiću(!) i Knjizi, nije smeo ništa u vezi Knjige da kaže.A koautori Knjige su njegovi kumovi pokojni Nebojša i Profa!
  Videlo se da novoproklamovani „savetnik“ „Saveza“ Bora Stanković ima ogromnu moć! I vidim da je potpuno opravdano što su se Opačić, Bojić i ostali iz Kuće prestrojili u lukave poslušnike (znaju frajeri da će tako morati da bude za jedno „kratko vreme“, dok ponovo ne uskoče u zlatno sedlo, u koje će te ih vi ćutolozi gurnuti). Šta li će tek onda, oni, bogatuni, da brišu hartijom od Knjige? Zbog toga Vam unapred opraštam ako i Vi ne budete smeli u Kući košarke da zucnete o Knjizi!

2. Nego, pomišljam da bi sada trebalo da Vas podsetim kakvo bi „Savezu“, sa rečenim kadrovima na čelu, pismo napisali Grobari, u onom njihovom stilu objavljenom 7.12.06. u Sportskom Žurnalu, kao odgovor julovskom,kako kažu, rukovodstvu FK Partizan. Takvo pismo bi napisale i stotine hiljada navijača Zvezde, i drugih klubova, i uopšte svi građani koji znaju kakva nam je košarka donedavno bila:
  „Od vaše dominacije živi nas blam pojede“, i „Da li je moguće da svako ko traži vaše ostavke, samim tim radi protiv interesa košarke?“
  Vaše fraze „takozvani i samozvani pisci i kritičari“ „dostojne su julovske škole ispiranja mozgova iz najcrnjih Miloševićevih vremena.“
  Navijači koji svoju nemoć zbog skandaloznih neuspeha u košarci iskazuju gnevnim ispadima u Halama, time ustvari zahtevaju smenu čelnika i u klubovima i u „savezu“.“Tu smenu priželjkuju i oni najpasivniji simpatizeri, koji čitavu situaciju prate sa pola pažnje, a da ne pominjemo celokupnu sportsku i širu javnost.“
  „Sramota je za državu“ (reči Grobara) što niko nije ispitao otkuda to da su raniji članovi CRNOGORSKO-srpskog UO KS SCG, sastavljenog po rečima člana Predsedništva KSS Dr.Lazara Pantelića na sednici 12.9.2006., od ČETIRI Crnogorca i jednog Srbina, „radili šta su hteli, nikome polagali račune“, zašto niko nije tražio da pokažu i odbrane „taj račun od dva miliona“, zašto niko nije ispitao kako to da su „oni“ na EP 2005. zaradili samo dva miliona evra, gde je potom utrošen toliki novac, i što su o trošku saveza, a po čijoj odluci, kao „treneri“ u Japanu do kraja boravili Milan Opačić i Mirko Ocokoljić, koji treneri nisu, već među trenerima poznati kao poslušnici, „izvršioci radova“ bez zakonskog ovlašćenja, umesto „opravdano“odsutnog „predsednika“ Željka Obradovića.
  I kako bi dalje navijači rekli: Našem narodu nedostaje SAMO nekadašnja uspešna košarka, a ne beskrajno tolerisanje onih koji „nikome ne polažu račune“.
  „Ne čudi nas vaš julovski način rada“ i saopštavanja, kada ste pristali na julovski fazon: kad bivše rukovodstvo,“koje nikome nije polagalo račune“ reši da izvrši „demokratske i sistemske promene“, promene statuta, onda ono odredi „radnu grupu“ od svojih proverenih kadrova, na čije čelo stave Dragana Kićanovića, onoga koga su zadužili sagradivši mu basnoslovni Kićanov raj, koji je na čelu „radne grupe“kao „najobrazovaniji“ za pravljenje novog statuta (umesto da o promenama brinu novoizabrani članovi nove skupštine i novog predsedništva), koji Kićanović, kao po nagovoru Babića koji je rukovodio Predsedništvom od PET članova, opet predlaže u novom statutu,da novo Predsedništvo KSS ima samo pet članova (dok sada predsedništvo KS Vojvodine ima 14 članova!), gde bi se i on sa kompanijom udenuo( Moja primedba:Jer, velika Mira Marković je JUL-ovce učila: „Ne trebaju nam glomazna rukovodstva već monolitna“!!!)

  Zbog takvih julovskih malverzacija predlažemo (tako govore Grobari) da se demokratska Skupština KSS održi uz televiziski prenos uživo, „pa da se javnost još jednom pred televizijskim kamerama nasmeje novom MAPET ŠOU, bez adaptiranog Bore Stankovića, u vašoj režiji“.

U Beogradu, 9.12.2006. S poštovanjem, Zvonko Matutinović

Pismo 3.

PREDSEDNIKU KSS BLAŽU STOJANOVIĆU
Kuća košarke
Beograd
Sazonova 83

  U vezi problema 360 primeraka knjige „Košarkaška inteligencija Jugoslovena“, čiji je izdavač „Viša košarkaška škola“ a ja finansirao štampanje iste, koje se već 15 meseci nalaze u kancelariji Udruženja trenera u Kući košarke (o čemu sam Vama i Predragu Bojiću pisao 21.10. 2006. i na fax br. 3400834 u 13,30 i preporukom R.4200729 dana 23.oktobra, i ponovo 17.novembra, bez odgovora do danas) sada Vam predlažem:

1. Da na osnovu mog ovlašćenja, koje Vam dajem ovim pismom, uzmete deset primeraka te knjige iz kancelarije UKT Srbije, od Ocokoljića, i date ih, na sednici Predsedništva koja je zakazana za iduću nedelju, na uvid i radi upoznavanja čitanjem istih članovima Predsedništva KSS koji nisu do danas čuli za postojanje te knjige.

2. Potom, da na drugoj narednoj sednici Predsedništva KSS, pošto članovi Predsedništva, ako to žele pročitaju odnosno pregledaju knjigu,u dnevni red uvrstite moju molbu istom Predsedništvu da Redakciji stručnog časopisa „Trener“ predloži da napiše (prošle godine obećani) svoj komentar o vrednosti te knjige u narednom broju časopisa odnosno da potom odluči o tome šta dalje činiti sa tom knjigom i neizvršenom obavezom UKTS da „prodaje knjigu na EP 2005.“

3. Tih 10 knjiga, koje dobiju od Vas na sednici, članovima Predsedništva dajem na bezuslovni poklon.

4. Molim da me na kraju tog posla najkraćim preporučenim pismom obavestite o učinjenom.

15.12.2006. Zvonimir Matutinović, Penezićeva 9, 35210 Svilajnac