Prepis pisma "Grupi sedam" poslatog preporučeno 23.avgusta 1998.:

GRUPI SEDAM
Hajat, Beograd

  U petak, 21. avgusta bio sam u Hajatu na promociji Beogradskog Delta trofeja 98“ i poklonio Divcu svoju knjigu „Kako se vodi košarka“. Primio sam tada poziv za promciju vaše „Group seven“, ali zbog zauzetosti svojim poslom ne mogu doći. Zato ću tu svoju knjigu poslati na poklon, na adresu u Hajatu, ostalim članovima vaše grupe, koji je do sada nisu primili. Tu knjigu sam pre Atine 98. poslao predsednicima Partizana i Zvezde i KS na poklon,ali niko se nije zahvalio na poklonu, što baš i nisam očekivao, ali sada mi ti ljudi, posle više od mesec dana odgovaraju: „pre dva dana sam je primio, nisam stigao da je pročitam.“
  A 10.jula pošta „Interkonta“ je vratila primerke pojedinačno poslate trenerima i igračima košarkaške reprezentacije Jugoslavije!

  Sada, pre vaše Promocije, ne znam svakako ništa o idejama, ciljevima i zadacima „Grupe sedam“, ali bih u stilu svoje knjige rekao da vi, kao akteri blistavih košarkaških karijera ulazite u novu fazu, sada već intelektualnog i prosvetiteljskog angažmana u košarci.
Ne sumnjam da će teška medijska artiljerija biti u aranžmanu oko vašeg angažovanja kao „ambasadora dobre volje“ i „Grupe sedam“.
To je svakako dobro, normalno. To je sve lepo i krasno.

  Ali, sve bi, po mom mišljenju, trebalo da bude pod isključivom vašom dirigentskom palicom a ne nekih drugih, tojest trebalo bi da bude pod dirigentskom palicom onih košarkaša koji znaju i mogu da iskažu, kroz navedene i slične akcije, one svoje istinske težnje i ideale koji su ih opsedali u dugim godinama bivstvovanja pod košarkaškim obručima u inostranstvu.
  Tako bi trebalo činiti, u prvom redu radi toga da ne biste krunili ugled koji uživate kod onih do kojih vam je, ustvari, najviše stalo. A najviše vam je stalo, znam, do mišljena onih naših ljudi, čitavih narodnih masa, koje odmah posle vaših sportskih trijumfa, u roku od 10 – 20 minuta izađu na ulice i trgove svoga grada, sa zastavama, trubama i kolima i kidaju svoja srca i pluća slaveći vas do nebesa, da bi vas sutradan na ulicama i trgovima dočekali, da vas makar na trenutak vide i čuju, makar onoliko koliko nevidljivi režiseri dopuste. Zbog toga, pošto je notorno da vam se ruši ugled ako dopuštate da mnogo manje vremena provedete sa tim masama naroda, ako propuštate da sa njima razgovarate i na njihova neposredna pitanja odgovarate – da biste na drugom mestu, kod političara, mnogo više vremena provodili i natenane razgovarali.
  Mislim da i tome treba da razmišljate, da krenete od poslednjeg takvog događaja i da samoinicijativno, kao Grupa sedam, postavite svoje viđenje budućeg organizovanja takvih narodnih svetkovina.
  S punim pravom to možete, jer ste vi i narod to zaslužili.
  Tako će te i sebi i svima vama bliskim i svom narodu dokazati kroz te i takve svoje poduhvate, da vi hoćete i možete da budete i ambasadori dobre volje, makar to bilo na inicijativu nekih drugih, ali da nikako ne želite da vi i vaši naslednici u košaraškim trijumfima budete grupa prolaznih epizodista, spremna da sluša nevidljive režisere.
  Neću o tome dalje, da se ne misli da hoću da politiziram. Iako su drugi to itekako činili.

  Smatram mnogo važnijim nešto drugo: da su mnogo važnije neke mogućnosti koje se pojavluju posle te vaše ideje o formiranju „Grupe sedam“.

Koje su to mogućnosti ?

( E, sad, moram ovo da vam kažem: ja imam neke ideje o tome ali ideje se ne stavljaju tek tako na papir, jer se tako pruža mogućnost drugima da ih rastrgnu, obezvrede, i tome slično. Ali, one uostalom jesu moje a ne vaše. A bitne su vaše sopstvene!)

  Ja zapravo hoću da vas podsetim i da vas ubedim da shvatite mogućnost da vi sami, ali zaista sami, mimo uticaja bilo kojih drugih mozgova, uključujući i mozak pisca ovih redova, dobro razmislite: na koje sve načine možete doprineti da jugoslovenska košarka napravi još jedan značajan i do sada možda najveći korak napred „da bi postala jedna od kreatora nove, lepše i maštovitije svetske košarke“, kako sam ja to u svojoj prvoj knjizi poželeo.
  Opšte je poznato da ste vrlo često okruženi samo onima koji vam izriču hvalospeve, te se dobro čuvajte da vas takvi ne animiraju, ne usmeravaju.
  Takvi umalo što ne napraviše jaz između vas nekolicine davno afirmisanih i ovih novih košarkaških imena, koju sada nazivaju generacijom koja je smenila vašu, koji pričaju i pišu da je „izvršena smena generacija u Atini 98.“
  A da li je tako i da li zaista treba da bude tako? Da li je trebalo u Atini 98. da bude izvršena smena generacija, ili – da li to treba da bude izvršeno ove, ili iduće, ili one naredne godine ?
  Povodom tih pitanja, neki od vas koji su igrali u Americi možda bi trebalo da stave na tapet svoja iskustva i saznanja o tome da se tamo igra u maksimalnoj formi do 36. ili 38.godine starosti te da nam kažu da li treba da formiramo takvu „jugoslovensku“ školu košarke koja će pripremati mladiće za košarkašku dugovečnost, te „primoravati“ i današnje igrače da tako, što duže, održavaju vrhunsku takmičarsku formu, te stvoriti odgovarajuću klimu u jugoslovenskoj košarkaškoj javnosti da te fakte prihvati.

  Ne mislite li da su u zadnjih par godina (pošto su zajedno sa vama, najboljim jugoslovenskim košarkašima, a i pre vas našu zemlju napustili najbolji jugoslovenski košarkaški treneri) došli „do izražaja“ kao „kreatori“ naše vrhunske košarke ustvari činovnici košarkaških i trenerskih saveza, ako ne svemoćni onda mnogo moćni sekretari i autohtoni predsednici, koji po pravilu imaju neka svoja lična, prioritetna zanimanja i koji za brigu o košarci odvoje po 2 – 3 popodneva nedeljno.
  Nije li besmisleno da takvi košarkaški činovnici i „volonteri“ kumuliraju košarkašku vlast, te takvi košarkaški epizodisti vama koji već 15-tak godina svakog dana i svakog časa živite za košarku i samo o njoj mislte, da takvi vama bespogovorno nameću svoja htenja i ideje?

  Da li vam ovo zvuči isuviše nestvarno i apstraktno ? Da li vam treba pružati konkretne primere?

  Kažem vam: otresite se svih njih. I novinara „tapkaroša“ (onih koji vas stalno tapšu po ramenima), ali i takozvanih ozbiljnih novinara „nizdlakića“ i svakojakih košarkaških činovnika i predsednika diletanata.

  Zbog čega ?
  Pa samo zbog toga što je sada prilika, kada imamo „Grupu sedam“ da se istorija ponovi. Samo zbog toga što treba ponoviti put onih utemeljivača jugoslovenske košarke: Nebojše Popovića, Aleksanda Nikolića, Bore Stankovića, Saše Geca, Milorada Sokolovića, koji su svi odreda bili vrhunski igrači, reprezentativci i postali košarkaški intelektualci, bez ostatka predani košarci, koji su znali sami, bez poltičara, celu stvar organizovanja i unapređenja košarkaškog sporta da drže sami u svojim rukama i to decenimama, do kraja svojih života.
  To je prilika da prigrlite moto pomenutih pregalaca „Košarka košarkašima“.

  Pri tome, morate sve vreme biti svesni toga da neki bivši košarkaši, makar da su relativno mladi, koje su političari birokratizovali i institucionalizovali kao sekretare svakojakih saveza, da oni nisu isto što i vi, da nisu više isto kao svi pravi košarkaški pregaoci (koji nisu odlazili u politiku radi košarkaških karijera, niti se uz pomoć političara institucionalizovali), te da imate pravo tražiti da se promene, ili izmene, ili smene, te da slede vaše nove puteve, it.d., it.d.

  Mislim da treba da budete svesni toga da ste vi, zbog mnogo većeg akumuliranja košarkaških veština i saznanja i znanja o kvalitetima i vrednosti košarke, i u svetu i od nas, postali takođe košarkaški intelektualci, kako se to zadnjih godina iz vaših izjava u našoj i svetskoj štampi dalo razaznati.

  Zbog toga bi, po mom mišljenju, najdelotvornije bilo, za dobrobit naše i svetske košarke, da vi sami kao „Grupa sedam“, bukvalno bez ičijeg uticaja sa strane, iznedrite svoje sopstvene ideje o tome šta sve treba učiniti da jugosloveska košarka (kad je već toliko povoljna klima za to i kad ste se već, sticajem okolnosti, okupili svi vi kao do sada najvrednija grupa vrhunskih košarkaša na jednom mestu ) napravi taj najznačajniji iskorak ka zadugo vodećoj i, daj Bože, reformatorskoj ulozi naše košarke u svetu.

  Zašto sam vam ovo i ovoliko naisao ?

  Odgovor je za mene jednostavan.
  Zbog toga što se na zadnjim utakmicama Svetskog prvenstva u Atini 1998. pokazalo da su sami vrh osvojila ustvari nekolicina iz vaše „Grupe sedam“ – Rebrača, Bodiroga, Đorđević, čija je hrarost, internacionalna rutina, inteligencija i stvaralačko nadahnuće spasli naš, u nekolko mahova poljuljani košarkaški brod, čime su pokazali da Jugosloveni, i kad nemaju dobrio pripremljenu i ukomponovanu ekipu, pobeđuju ustvari
košarkaškom inteligencijom svojih igrača.

  Tu se već ofiram, svakako. Ali, ja zaista ne matram da je ovo poslednje svetsko zlato posledica delanja košarkaške inteligencije naše košarkaške organizacije. Ne mislim, svakako, da ih treba potpuno ignorisati.
  Ali, mislim da je svrsishodnije da vi potpuno sami postavljate i razvijate svoje nove ideje i donosite odluke i iznosite ih u javnost onda kada treba. I, možda ne sve odjednom. Posle će se videti kako će ići sa prijemom istih od strane košarkaške i trenerske organizacije, a kako od strane košarkaške javnosti i – kako od strane pomenutih utemeljivača naše košarke.
  Želim vam puno sreće.

U Beogradu, 23.avgusta 1998.godine Zvonko Matutinović

• Home •
• Sadržaj knjige •
• Beleška o piscu •
• Veštine objektivnosti •
• Koš. inteligencija •
• Lakoća kon. istine •
• Milutin Luta Pavlović •
• Nebojša Popović •
• Aleksandar Nikolić •
• Ranko Žeravica •
• Mirko Novosel •
• Svetislav Pešić •
• Slobodan Ivković •
• Zoran Moka Slavnić •
• Bora Cenić •
• Igor Rakočević •
• Đorđe Andrijašević •
• Aca Trica Petrović •
• Dragan Kapičić •
• Saša Stefanović •
• Marin Sedlaček •
• Igor Kokoškov •
• Zlatna košarka •
• 500 pisama •
• Katalogizacija •
• Komentar, Novi put •
• Komentari o knjizi •
• Knjiga utisaka 1 •
• Knjiga utisaka 2 •
• Kongres košarkaša •
• Lekari govore (Uvod) •
• Lekari govore (pdf) •

• Pismo KS SCG •
• Urgencija UO KS SCG •
• Prepiska UO KS SCG •
• Pismo 4.maj 2006. •
• Pismo 24.maj 2006. •
• Pismo 30.maj 2006. •
• Pismo Bojiću 2006. •
• Komentar o Đeliću •
• Pismo Đeliću 2006. •
• Pismo PRESS-u •
• Napredak •
• Pismo dijaspori •
• Pisma predsednicima •
• Mediokritetima •
• Pismo M. Petroviću •
• Pismo Grupi 7 •
• Pismo bivšem . . . •
• Press-ova jalovina •
• Stojanoviću i Bojiću •
• Pismo Koštunici •
• Pismo Simeunoviću •
• Pismo od Srđevića •
• Bojiću i Stojanoviću •
• Pisma krajem 2006. •
• Zaostala pisma •
• Tekstovi o Coli •
• Skupštini KSS •
• Nepoznatoj gospodi •
• 6 pisama, leto 2007. •
• Pismo Kaponji •
• Uhapsili knjige •
• Članci iz arhive •
• Pre Kapičića u KSS •
• Sajtovo pismo •
• Svađa u KSS •
• Pisma iz Press-a •

Zvonko Matutinović