Prvom naslovu sam uzalud 3.oktobra i 3. novembra 2005. i 2.februara 2006. slao opširna protestna pisma, a poslao sam ih i Direktoru Bojiću i Predsedniku KSS Blažu Stojanoviću posebno, sve preporučenim pismima i faksom.

  Protestna pisma su bila zbog toga što je UKT SCG početkom septembra 2005. bio doneo odluku da mi primi 360 komada knjiga „Košarkaška inteligencija Jugoslovena“ t.j. knjigu intervjua sa najvećim trenerima – legendama jugoslovenske košarke, ali sam ubrzo zaključio (i to predočio u navedenim pismima) da je vaša ikona, vaš svetac Željko Obradović, kao predsednik trenerske organizacije, UKTSCG, ustvari smislio, i preko svojih poslušnika koji se nalaze u sva tri naslova, sproveo pakleni plan: da tu knjigu ustvari zapleni, da se ti primerci drže u kancelariji tog Udruženja, da se one ne puštaju u prodaju na Beogradskom internacionalnom trenerskom seminaru 2005., niti na EP 2005., niti na Sajmu knjiga krajem oktobra 2005. u Beogradu, gde je UO KS SCG imao svoj štand i 50 knjiga izložio a pomenutu NIJE HTEO, a takođe da se ne prodaju ni na kojem drugom seminaru, pa ni na sadašnjim skupštinama trenera za izbor trenerskih rukovodstava za regione SEVER,ZAPAD, CENTRAL i region ISTOK.
  To je, meni je bilo jasno, Željko Obradović tako naredio jer mu se u toj knjizi nisu dopale opaske pok. Nebojše Popovića, prof. Nikolića pa i Ranka Žeravice o njegovom selektorskom načinu rada, kako sam to lepo citirao na sredini prve stranice svog pisma UO KS SCG od
2.2.2006.godine.
  Zbog toga, UKT SCG više od pola godine me nije ni obaveštavalo o tome da li namerava ili ne da izvrši svoje obaveze, ili da mi naknadi štetu zbog dosadašnje opstrukcije i plati mi
360.000 din. za preuzete knjige.
  A u novinama je objavljena vest, sa istaknutim podnaslovima, da je tu knjigu izdala Viša košarkaška škola, iz iste Kuće košarke !
  Zar nije onda prevelika drskost i bezobrazluk, koje su skrivila sva tri naslova, da se tako postupa sa tom knjigom „vrlo značajnom za jugoslovenski sport“, kako je istaknuto u knjizi  „Uvek prvi“, koju je nešto kasnije izdala Fondacija UO KS SCG!!!?
  Iako se odmah videla zla namera svih naslova da se ta moja knjiga, zato što koautori (t.j. moji sagovornici – veliki jugoslovenski treneri) te knjige nisu bili „julovci“, kao što su to, po svemu sudeći, gotovo svi „umetnici“ koji rukovode u navedena tri naslova – foruma, videla se zla namera da se knjiga sakrije od javnosti, da se spreči njena rasprodaja trenerima, da ne bi tih 1000 članova UKT Srbije čuli šta o Željku Obradoviću i „umetnicima“ iz naslova misle pok. Nebojša Popović, prof.Nikolić, Ranko Žeravica, Piva Ivković, Moka Slavnić, Dragan Kapičić i drugi, ja sam ipak iako sam uočio tu zu nameru,prvim pismom od 3.X.05 ipak uljudno tražio da se knjiga otkupi za trenere i sportske radnike, ali niko od naslova nije hteo da mi odgovori. Kako ni na drugo pismo protest od 3. XI. 2005. nije bilo odgovora, čekao sam (!) do 2,2,2006.god. i tada sam napisao i poslao ono treće, najopširnije i najsadržajnije pismo (iako sam bio pod temperaturom) od 2.2.2006. u kojem sam, kao i u prva dva, izrekao samo nesporne istine. I – opet nije bilo odgovora.
  Zbog toga sam iznenadio uže rukovodstvo UKT SCG – Ocokoljića, Opačića i Mrka Polovinu i doneo jedan deo tih knjiga iz Svilajnca, u nameri da ih, uz pomoć jedne devojke, dipl.biologa Jelene, prodam na Skupštini Udruženja trenera za Region Zapad u Kragujevcu dana 28.2.2006. Lepo sam zamolio tada prisutne Ocokolića i Opačića da preko razglasa Udruženja, koje su doneli iz Beograda pre početka rada Skupštine objave da je tu, ispred dvorane na prodaju navedena moja knjiga, ali su obojica to izričito odbili rekavši mi: „To nije predviđeno dnevnim redom. Nemoguće je. Nisi se ranije najavio!“
  Budući da su mi ta dvojica isto tako govorili i pred početak rada Beogradske internacionalne trenerske klinike Beograd 2005. u Šumicama, video sam da je to uhodano zezanje. Da me zezaju članovi neimenovane grupe građana, koja ustvari sačinjava jedno košarkaško preduzeće,  koje ide po zemlji Srbiji, odlično opremljeno sa svojim reflektorima. svim potrebnim razglasnim i video uređajima, svojim tehničarima, svojim pomoćnicima Milanom i Igrom (koji nisu smeli ni jednu reč da kažu mojoj prodavačici Jeleni niti mene da pozdrave, ali sam ih ipak ja prvi oslovio) i tako po Srbiji „prodaju perfektnu organizaciju košarkaških poslova“. Proglasili su na toj Skupštini da od 182 člana pomenute trenerske organizacije Skupštini prisustvuje 26 i – da je to dovoljno za kvorum ! Ipak, Mirka Polovinu podsetio sam na dato mi obećanje na pomenutoj Beogradskoj trenerskoj klinici da će „u narednom broju „Trenera“ dati prikaz“ navedene moje knjige i dobio tada od njega odgovor: „imam mnogo knjiga koje treba u tom časopisu da prikažem“, i t.sl.
  Kako sam iz protekla tri broja časopisa „Trener“,izašlih pre pola godine,koje sam primio, video da je i dr. Vladimir Koprivica, direktor Više košarkaške škole, koja je izdavač te knjige (!) član Uređivačkog odbora tog časopisa, da je na naslovnoj strani poslednjeg 39-og broja istog velika fotografija Igora Kokoškova, koga sam izvoleo intervjuisati za tu knigu pre ravno 6 god, jer sam još tada procenio da će biti naš veliki trener – pokazala mi se sva besmislenost bilo kakvog daljeg razgovora sa navedenom trojicom u Kragujevcu.
  Shvatio sam da su oni deo jedne interesne grupe ljudi, deo jednog košarkaškog klana (novinari već pišu u knjigama da je to košarkaška mafija !), da su oni, zajedeno sa ostalima koje pominjem u pismu naslovima od 2,2,2006., zaista pripadnici jednog istog „košarkaškog
preduzeća“, koje, na julovski način, čvrsto drži u sva tri naslova svoje pozicije ne bi li se što više materijalno okoristila. Shvatio sam da oni, radeći tako, mogu da uvedu praksu, kakve dosad u našoj košarci nije bilo, da uz dva trenera na usavršavanje u SAD ide i jedan julovski POLIT-komesar, kao što je to bilo prošle godine, kad je uz Sretenovića i Trifunovića išao Milan Opačić, a godinu dana ranije uz par drugih trenera sekretar UKT SCG Mirko Ocokoljić, i da je to nagrada tim likovima, tim „umetnicima“, zato što su spremni na sve pa čak na pr. i na to da ignorišu kapitalne, za našu košarku, intervjue navedenih košarkaških velikana datih u mojoj knjizi.
  Ko sve i kako radi u gore naslovljenim forumima, lepo sam i podrobno objavio u svojim dopisima, zahtevima, od 3.oktobra i 3.novembra 2005. i od 2. februara 2006. a shvatam da se i dalje radi, uprkos lažnom predstavljanju mnogih od vas za slobodoumne i „demokrate“, da se radi i dalje tipično julovski, „pod kontrolom“, da je julovski način organizovanja i julovsko odsustvo svakog morala, pa i julovsko odsustvo svake zakonitosti u radu DOMINANTNO i da je onda potpuno jasno zašto je veliki Borislav Stanković onako julovski izigran, a da novi predsednik UO KS SCG, u okruženju vas suvlasnika opisanog privatnog košarkaškog preduzeća, vas julovaca, i ne pokušava da načini značajan preokret nabolje. Dakle, ipak mi ostaje da ponovim rečeno u svom pomenutom pismu prvom naslovu od 2.februara 2006. – sve napred rečeno o postupanju trenerske organizacije prema navedenoj knjizi JESTE BEZOBRAZLUK TOG UDRUŽENJA.
  Ali, i svih ostalih članova gore naslovljenih foruma !

  Sekretarica novog Predsednika Saveza reče mi telefonom da „on dolazi jednom mesečno“, pa se pomoći od njega i ne nadam, jer sada znam da ovo pismo prvo pročitaju julovci, a on – verovatno nikad.
  Na kraju, evo moje tajne: nadam se da će neko ipak posegnuti za čašću, da će se pozvati na moralnu odgovornost (kao što je to učinio vaš Miša Babić), pa zato ovo pišem.
  Ili će nekom novinarčiću, koji piše o košarkaškoj mafiji, ova pisma biti poslastica. U to ipak manje verujem, jer su i Kurir, i ostali iz te kuće, i Novosti i Žurnal, mafijaške novine.

U Beogradu,
9.marta 2006.

• Home •
• Sadržaj knjige •
• Beleška o piscu •
• Veštine objektivnosti •
• Koš. inteligencija •
• Lakoća kon. istine •
• Milutin Luta Pavlović •
• Nebojša Popović •
• Aleksandar Nikolić •
• Ranko Žeravica •
• Mirko Novosel •
• Svetislav Pešić •
• Slobodan Ivković •
• Zoran Moka Slavnić •
• Bora Cenić •
• Igor Rakočević •
• Đorđe Andrijašević •
• Aca Trica Petrović •
• Dragan Kapičić •
• Saša Stefanović •
• Marin Sedlaček •
• Igor Kokoškov •
• Zlatna košarka •
• 500 pisama •
• Katalogizacija •
• Komentar, Novi put •
• Komentari o knjizi •
• Knjiga utisaka 1 •
• Knjiga utisaka 2 •
• Kongres košarkaša •

• Pismo KS SCG •
• Urgencija UO KS SCG •
• Prepiska UO KS SCG •
• Pismo 4.maj 2006. •
• Pismo 24.maj 2006. •
• Pismo 30.maj 2006. •
• Pismo Bojiću 2006. •
• Komentar o Đeliću •
• Pismo Đeliću 2006. •
• Pismo PRESS-u •
• Napredak •
• Pismo dijaspori •
• Pisma predsednicima •
• Mediokritetima •
• Pismo M. Petroviću •
• Pismo Grupi 7 •
• Pismo bivšem . . . •
• Press-ova jalovina •
• Stojanoviću i Bojiću •
• Pismo Koštunici •
• Pismo Simeunoviću •
• Pismo od Srđevića •
• Bojiću i Stojanoviću •
• Pisma krajem 2006. •
• Zaostala pisma •
• Tekstovi o Coli •
• Skupštini KSS •
• Nepoznatoj gospodi •
• 6 pisama, leto 2007. •
• Pismo Kaponji •
• Uhapsili knjige •
• Članci iz arhive •
• Pre Kapičića u KSS •
• Sajtovo pismo •
• Svađa u KSS •
• Pisma iz Press-a •

Zvonko Matutinović